Menu
Новости

Споменик као стуб српске духовности

Споменик као стуб српске духовности

На градском Тргу „Шумадија“ у северном делу Косовске Митровице свечано је откривен споменик кнезу Лазару Хребељановићу, на Видовдан 28. јуна 2016. године. Церемонији су присуствовали директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, председник Привременог органа Општине Косовска Митровица Александар Спирић, градоначелник Северне Митровице Горан Ракић, епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије, као и велики број грађана. У културно-уметничком програму учествовали су Србски православни појци, црквени хор „Бранислав Нушић“, проф. др Валентина Питулић која је говорила Видовданску беседу и глумац Александар Лазић који је извео Лазарев монолог из Косовског боја.

Споменик кнезу Лазару је донација Владе Републике Србије, а постављање самог споменика била је одговорност Канцеларије за Косово и Метохију и Привременог органа Општине Косовска Митровица. Поред споменика Милошу Обилићу, који су Албанци срушили 2002. године у центру Обилића и који је после чувања у порти манастира Грачаница више од деценије, пре две године постављен у Грачаници покрај манастира, споменик кнезу Лазару на кружном току у северној Митровици други је споменик српским јунацима који се поставља на Космету у последњих неколико година. Споменик кнезу Лазару са спомен-чесмом постојао је на Космету једино у Гњилану, али су га Албанци булдожером порушили 1999. године.

Александар Спирић, председник Привременог органа Општине Косовска Митровица још је у новембру 2014.године био заокупљен самом идејом као и пројектом о постављању споменика кнезу Лазару у Косовској Митровици. Одговорност која се огледала у припреми грађевинског земљишта до саме студије изводљивости подразумевала је окупљање тима најстручнијих људи који су својим предлозима допринели да идеја о споменику буде реализована. Александар Спирић за општински портал дао је одговоре о одређеним нејасноћама као и о значају овог споменика.

Одакле је потекла идеја и ко је иницијатор подизања споменика?

Идеја постоји још од новембра 2014. године и чекао се прави тренутак за њену реализацију. Споменик је донација Владе Републике Србије и овај Видовдан показује да смо започели да смањујемо дуг историјског наслеђа. Васкрсли смо идеју у резултат који видимо и у томе смо учествовали заједно. Постављање споменика кнезу Лазару била је обавеза свих нас који смо овде вековима, која нас је чекала и коју смо решили, због имена и простора, због нас и наше садашњости као и због времена које долази. И ко би други више и боље то урадио од нас? Нико. Ово су наше потребе. Потребе српског народа. Не остављајмо их неизмирене.

Какав ће значај имати споменик кнезу Лазару за народ на овим просторима?

Постављање споменика кнезу Лазару у Косовској Митровици има велики значај за наш народ на овом простору, а то је да стоји као подсетник нашој деци и будућој генерацији да њихова судбина зависи од слоге, јединства и заједничког труда за опстанак и останак нас Срба. Овогодишњи Видовдан остаће упамћен и обележен у нашој историји као исправљање неправде према кнезу Лазару, према свим српским великанима који су своје животе положили зарад царства небеског. На путу пробраних вредности, за исказ уздизања народа, нека се нађе и ова наша замисао, Лазарев споменик у Косовској Митровици свој на своме и међу својима. Својим постојањем треба да окупља и подстиче, да снагом напаја, да надгледа. Лазар је овековечио Косово и својом уздигнутом мишљу Лазар је увек био на Косову. Данас је и стасом међу нама. Дошао је. 

Шта споменик представља у духовном, уметничком, религијском и друштвеном смислу за Косово и Метохију?

Наш труд у смислу унапређења свих сфера живота у оквиру наше општине огледа се пре свега у обнови духовности и заједништва као главног репера за свеукупну атмосферу. Настојање да направимо једну нову урбанистичку ноту која ће одсликавати модернизацију Косовске Митровице је већ сада уочљиво, и даје јасан сигнал да желимо да стасавамо у једно место где ће животни стандард бити на нивоу уређених градова. Спајањем модерног урбанизма са културним вредностима желимо да оснажимо народ и да поново вратимо духовност и стабилност коју је ова општина некада имала. Косовска Митровица је била инспирација многих уметника који су о њој оставили писан и неизбрисив траг. Ми желимо да наставимо корацима који ће инспирисати модерне уметнике како би се тај траг продужио и наставио и како би нашу традицију отргли од заборава. Два позоришта, прегршт књижевника, ликовних и музичких стваралаца и културно раскршће су парадигма која нас обавезује да спајамо уметност, културу, историју кроз векове и религију. Само тако можемо створити град који има све елементе за живот и перспективу младих, односно будућих генерација. Споменик кнезу Лазару представља управо симбол повратка српског народа на Косово и Метохију, и подсетник је какви смо били, кога смо имали, и какви требамо да будемо. Овај споменик треба да буде спона духовности, културе и уметности, и као такав биће узвишен пример младим генерацијама. Имагинарни кнежев дух није случајно одабрао место где стасом поносито стоји, а због чега је тако показаће будуће време.

Косовски Видовдан је испит једне епохе и ова генерација је тај испит положила са одличним успехом. Како ће се будуће генерације односити према косовским јунацима и кнезу Лазару?

Задовољство ми је што данас могу да констатујем да смо ми генерација која је одлучила да ствара ново, боље, трајније и сигурније. Будимо поносни што имамо славну прошлост. Исказујмо је, да се види, носимо је у себи и са собом, јер се ми тиме видимо. Допуњавајмо је новим садржајем. Градимо нашу садашњост. Уздижимо је новом снагом духа да онима који ће стасавати буде ведрије за гледање. Надам се да ће будуће генерације очувати културу сећања и сачувати од заборава све косовске јунаке, витезове, а поврх свега Светог кнеза Лазара. За Србе Косовска битка израсла је у мит. Она за наш народ није завршена поразом, већ се сматра за велику победу православља и српске љубави према својој вери и слободи.

За крај, какву поруку желите да пошаљете грађанима Косовске Митровице?

Сигуран сам да ће будуће генерације имати много више перспективе и складнији социјални живот. Напоре које улажему данас усмерени су ка остваривању многих циљева у унапређењу животних стандарда, културног и уметничког уздизања као и новог инфраструктурног огледала ове општине. Будућност на овим просторима зависи искључиво од нас самих. Наше размишљање, понашање и позитивна перцепција модерног друштва су кључ у остваривању бољих услова за живот. Наши планови су озбиљни и амбициозни, да би их остварили морамо да превазиђемо све проблеме са којима се сусрећемо.

На обали Дунава у близини Смедерева у уметничкој ливници „Кузма“ из 136 делова бронзаних комада изливена је скулптура висока 7,5 метара, тешка више од 6 тона. Много идеја и варијација како ће изгледати скулптура Лазара Хребељановића мучила је вајара Мирољуба Стаменковића који је цео радни век провео као редовни професор вајарства на Факултету примењених уметности у Београду. Кнез Лазар је представљен са огртачем као сваки владар и има панцир као ратник. Гипсани модел по коме је рађена скулптура пет пута је мањи од бронзане статуе. На изради споменика у глини у правој величини радило је много људи пуна два месеца. Статуа висока 7,5 метара специјалном ауто-дизалицом постављена је на вучни воз и из некада престоног града Смедерева упутила се на Косово. Постамент за статуу кнеза Лазара  у центру северне Косовске Митровице висок је два и по метра. Обложен је украсним каменом у старовизантијском стилу са 24 медаљона од бронзе који симболизују српску историју. Лазар левом руком показује у правцу Газиместана, а десна му је ослоњена на мач. Са предње стране је натпис са именом кнеза и годином рођења и смрти 1329-1389.  године.

Постављање споменика у Косовској Митровици извела је грађевинска фирма „Рад 028“ из Звечана чији је директор Раде Стевић. У самом исписивању историјских страница обично се бележе имена политичких лидера, уметника, научника и других истакнутих појединаца. Међутим, људи који релевантно учествују у стварању великих историјских, политичких и културних дела често остану непоменути. У самом стварању, поставци и естетици споменика кнезу Лазару вредно помена је име главног извођача радова Радета Стевића који већ дуже време ради на унапређењу урбанистичког уређења Косовске Митровице.

„Постављање статуе која је висока 7,5 представљала је изазов у техничком смислу за наше раднике, јер је било тешко ускладити сву машинерију како би споменик био постављен на постамент. Трудили смо да завршимо радове у року, као што је и био договор иако смо наилазили на разне препреке. Задовољство ми је што је баш моја фирма добила на тендеру и учествовала у постављању споменика, јер смо сви свесни чињенице какав значај има сама статуа кнеза Лазара Хребељановића за наш град, као и за Косово и Метохију. Драго ми је што сам учествовао у једном од, надам се, најбитинијих догађаја у Косовској Митровици.“

Рођен 1950. године у Нишу, Школу за примењену уметност завршио је 1969. године у Нишу. Дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду, Катедра примењено вајарство, 1975. године. Од 1976. до 1991. године радио је у Народном музеју у Београду као вајар рестауратор. Од 1991. године до данас ради на Факултету примењених уметности у Београду. У звању доцента је до 1996. године, а ванредног професора до 2001. године, када постаје редовни професор. Четрнаест година је редовни професор на предмету Примењено вајарство, како на основним тако и на мастер и докторским студијама. Члан је УЛУПДС-а од 1975. године, Међународног удружења медаљера (ФИДЕМ, Париз), од 1976. и УЛУС-а од 1978. године. Аутор и учесник је бројних самосталних и колективних изложби, као и добитник бројних домаћих и међународних награда.

Једна од одлучујућих битака у српској историји одиграла се на Видовдан, 28. јуна 1389. године на Косову пољу. Предводећи српску војску против Турака у тој бици је погинуо кнез Лазар. Од тада, борба за ослобођење земље од Турака укорењена је у српској традицији. Чувена битка која се одиграла на Косову пољу једна је од најзначајнијих догађаја у српској историји. Прича о овом догађају је убрзо после завршетка битке прерасла у легенду, која се са поносом препричава и међу данашњим генерацијама. Захваљујући тој легенди овај чувени сукоб је у народној свести био и остао средишњи догађај целе српске историје.Тај догађај је стекао жалосну, али и горду славу највећег српског пораза у којем су Срби изгубили своју самосталност, иако се данас мора основано сумњати да су уопште и доживели војнички пораз.

На откривању споменика, више о значају Косовског боја и улози кнеза Лазара,  говорила је у Видовданској беседи проф. др Валентина Питулић, истакнути професор народне књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Ово је краћи извод из беседе:

„Данас си нам дошао, кнеже, да сабереш, опоменеш, поново нас заветујеш да је…земаљско за малена царство, а небеско увјек и довјека. Да нас утврдиш. Да не посустанемо. Не залутамо у времену невремена. Да не гледамо у величину споменика, већ величину свог одраза у теби….

…Нека ово место буде огледало. Да погледамо у себе и једни у друге. Да се заветујемо да нам је овде дом. Да не пристајемо. Да не одустајемо. Да не тражимо лака решења. Да се чврсто ухватимо за земљу и не продајемо веру за вечеру. Да градимо Лазара у себи. Да се видимо на Видовдан. Као и увек. Да дамо одговор какви смо и да ниси дошао узалуд. Да сачекаш, кнеже, заједно са нама, нове ослободиоце. Да запале завештане свеће кнегиње Милице, тамо, у Дечанима. По други пут.“

Comments are closed.