Новости

Јавна расправа о предлогу Стратегије развоја културе у Косовској Митровици

Јавна расправа о предлогу Стратегије развоја културе у Косовској Митровици

 

У Косовској Митровици, 12. септембра 2017. године у 10 часова, одржана је јавна расправа о предлогу Стратегије развоја културе Републике Србије 2017-2027.године, која се одржала у Митровачком двору. Испред Министарства културе и информисања дошли су помоћници министра културе: Александра Фулгоси, Ивана Дедић, Асја Драча Мунтеан и Оливера Живановић, као и Игор Јовичић, секретар Министарства културе, др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе и Весна Шљивић, саветница у Министарству културе и информисања, а из Завода за проучавање културног развитка присуствовали су др Вук Вукићевић  и др Владимир Коларић. Домаћин ове расправе био је Привремени орган Општине Косовска Митровица, а уводну реч јавне расправе имао је Александар Спирић који је угостио представнике Министарства захваливши се на доласку јер представља потврду функционисања државе Србије и нашег опстанка и останка на овим просторима.

„Оно што је за сам град и народ на простору Косова и Метохије јесте значајнулагање у себе, у наш опстанак и идентитет. Желим да истакнем да Косовска Митровица као град има јако битне и значајне институције и установе културе почев од саме библиотеке, културног центра, музеја и архива, а управо ове битне институције  су остале без свог простора за рад, без своје зграде, па су принуђени да функционишу у изнајмљеним просторима, али резултати који постижу свакако су видљиви. Грађани су сведоци да је Косовска Митровица значајно напредовала када су у питању културни догађаји и наша врлина је управо та истрајност. И она се огледа у томе да сачувамо свој језик, ћирилицу, културно стваралаштво, као и поставке које често организује музеј. Надам се да ћемо заједно остварити сарадњу са Министарством културом коју има кључну улогу у очувању културног наслеђа. Посебан значај културног наслеђа на Косову и Метохији огледа се у његовом сведочењу о настанку српске државе, цркве и културе, па зато она представља научни елемент културног и духовног идентитета српског народа.„

Спирић се осврнуо и на организовање културних дешавања од стране приватних организација и то поздравља као сваку нову другу иновацију, али се не подржавају они који раде против интереса српских интереса.

Као медијатор ове јавне расправе био др Вук Вукићевић испред Завода за проучавање културног развитка који је присутнима предочио нацрт Стратегије за развој културе од 2017-2027. године.

„Стратегијом се поље културе утврђује као једна од кључних димензија одрживог развоја Србије. У стратегији су сви циљеви и мере наведене за њихово спровођење дефинисано тако да се подржи развој свих установа и других субјеката у култури и да се онима од њих који су већ достигли надпросечни ниво развоја омогуће услови за даљи напредак.“

Такође је истакао какво је садашње стање у култури укључујући културно наслеђе, савремено стваралаштво и међуресорно и међусекторско повезивање, као и који су циљеви и приоритетна подручја културног развоја.

Један од излагача је била и проф. др Валентина Питулић са Филозофског факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Њено излагање је помно праћено од стране публике јер је углавном говорила од узроцима за пад културе код нас, деловање у малим срединама.

„Нама је понекад Београд далеко јер важна дешавања на пољу културе су у Београду, а ми остајемо да живимо овде са свим својим мукама невољама, лепотама о којима данас треба да говоримо. Важно је фокусирати се на развој културе у малим срединама где се и данас налазимо. Имамо моделе у прошлости, тако смо живели и стасавали уз културу, уз лепе односе, уз неговање публике које смо имали неки 60-их и 70-их година и у Митровици, и у Звечану, и у Лепосавићу.„

Валентина Питулић је предложила пар сугестија о очувању ћирилице, језика, међународне посете, неговати културу свакодневног живота, као и предлоге и начине како их реализовати и организовати код нас.

„Мислим да би држава могла много тога урадити јер је нама заиста, што се тиче омладине упаљено црвено светло, и зато предлажем Министарству кулуре и информисања да организујемо само три екскурзије пркео којих бисмо са 18 година већ имали младог човека са формираном националном свешћу. После петог разреда организовати екскурзију у Рашкој области где би видели оно што је најстарије у Срба, крајем осмог разреда организовати ексурзију посета Косову и Метохији, а четврди разред средње школе мислим да би веома важно било организовати екскурзији по Грчкој трагом српских бораца, обићи Зејтинлик, обићи српску кућу на Крфу, обићи острво Видо. Да виде да је неко живео пре њих, да је неко градио пре њих, да је неко дао живот за њих и стално то понављати нашој омладини како би наставили оно што су започели многи пре њега.“

На крају расправе остављено је време за питања и коментаре публике.

Служба за односе са јавношћу

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Copyright & design reserved to: PATRO© 2015